PANČEVAC: Često se u stručnoj javnosti tvrdi da je najčešći uzrok slepila kod odraslih dijabetes. Da li je to tačno i na koji način su dijabetes i slepilo povezani?                 

DR DRAGOMIR MAGA: Kada govorimo o razvijenom svetu, to jeste tačno: šećerna bolest je jedan od vodećih uzroka slepila, pored staračke degeneracije makule, koja je najčešći uzrok slepila kod osoba starijih od 65 godina. U nekim zemljama gde je zdravstvena služba lošije organizovana, i očni pritisak (glaukom) javlja se kao jedan od glavnih uzročnika slepila. Posledice dijabetesa na očima najočiglednije su kada je zahvaćena žuta mrlja, odnosno tačka jasnog vida. U takvim situacijama žuta mrlja otekne, javlja se edem i dolazi do smanjenja vidne oštrine. Pacijentu je tada jasno da ima problem i to ga uglavnom dovodi u ordinaciju oftalmologa. Međutim, kod šećerne bolesti oka postoji i jedan drugi problem, a to je da vid dugo može da ostane očuvan, a da pri tome bolest jako uznapreduje. Takav je, recimo, slučaj kod tzv. proliferativne retinopatije: tačka jasnog vida je očuvana, a teška klinička slika se razvija van nje, pri čemu pacijent nije ni svestan da ima ogroman problem, odnosno da mu preti slepilo.                  

Da li to što osoba ima dijabetes obavezno znači da će imati i problem s vidom?                 

– Na osnovu mog iskustva, mogu da kažem da to nije obavezno. Sreo sam mnogo dijabetičara koji godinama i decenijama održavali svoju vidnu oštrinu. Pretpostavljam da je, pored nekih, možda genetskih predispozicija, bitan i odnos prema sopstvenom zdravlju. Osnovna stvar za svakog pacijenta obolelog od šećerne bolesti jeste da se pridržava svih preporuka svog dijabetologa. Ja na tome zaista insistiram u radu sa svojim pacijentima. Jako mi je žao što je u Pančevu zatvoren dispanzer za dijabetes, koji je zaista odlično radio. Tada su nam pacijenti bili najredovniji na kontrolama i bili su odlično edukovani u vezi sa svojom bolešću. Dijabetičari su sada prepušteni lekarima opšte prakse, koji zbog previše posla ne mogu u dovoljnoj meri da im se posvete i to je velika šteta. Najveća dobit za Pančevce bila bi da se dispanzer za dijabetes vrati.                  

Da li to što ima dijabetičara s dobrim vidom znači da se kod njih ne javljaju nikakve promene na očima?                  – Apsolutno ne. Dijabetičar možda neće imati problema s vidom ili bar ti problemi neće biti ozbiljni tako da ga onemogućavaju u svakodnevnom životu, ali mislim da nema dijabetičara kod kojeg se kad-tad ne razviju promene na očnom dnu. One nisu kod svih iste. Postoji čitava skala tih promena: recimo, od jednog malog krvarenja koje ne ugrožava vid do daleko ozbiljnijih i težih pojava, poput otoka, stvaranja novih krvnih sudova i gužvanja mrežnjače.  Zaključak se sam nameće: ako imate dijabetes, pregled kod oftalmologa je obavezan. 

Ne treba čekati na simptome, jer kad se oni jave – već je kasno. Značajan pad vidne oštrine neretko znači da su promene toliko uzele maha da vid više ne može da se spasava, već se spasava samo oko kao organ.                  

Koje su to osnovne preporuke kojih se dijabetičari moraju pridržavati da bi sprečili komplikacije osnovne bolesti?                

– Između ostalog, od izuzetnog je značaja da ljudi koji boluju od dijabetesa ne budu pušači. Ja na tome insistiram do te mere da u svojoj praksi nisam hteo da lečim dijabetičare koji puše. Jednostavno bih im preporučivao da odu kod drugog doktora. Razlog je jednostavan: ako ja pokušavam da te lečim, a ti pušiš, to znači da potcenjuješ moj posao i ne možemo da sarađujemo na taj način. Dijabetes je bolest malih krvnih sudova, a duvan oštećuje upravo njih. To je „duplo golo”, što bi rekli igrači domina: pored oštećenja na krvnim sudovima usled dijabetesa imamo još i katran iz cigareta. To jednostavno ne sme da se dešava. Još jedna stvar koja je kod dijabetičara važna jeste da regulišu anemiju ukoliko je imaju. Anemija sama po sebi znači smanjen dotok kiseonika, a upravo to je jedan od glavnih problema koji u slučaju dijabetesa uzrokuje promene na oku.                  

 Koliko često dijabetičari treba da odlaze na kontrole kod oftalmologa?                

 – Po našim propisima, dijabetičari koji nemaju promene na očima obavezno idu na pregled kod očnog lekara jedanput godišnje. Glavno pravilo je da posle osme godine dijabetičkog staža te kontrole zaista moraju biti obavezne, jer je upravo to period kada komplikacije dijabetesa najčešće dovode do promena na očima. Jako je važno i da potomci obolelih od šećerne bolesti, odnosno oni koji imaju pozitivnu porodičnu anamnezu, redovno kontrolišu glikemiju, to jest šećer u krvi, a potom, između ostalog, i zdravlje očiju. Međutim, iako je 21. vek, još uvek se dešava da dijabetičari izbegavaju kontrole i da nam se prekasno javljaju. Ja sam u svojoj praksi imao pacijente koji dođu na pregled zato što ne vide dobro i smatraju da su im potrebne naočare. Pregledom ustanovim da imaju vrlo odmaklu dijabetičku retinopatiju. Ispostavi se da oni i ne znaju da imaju šećernu bolest. 

Dakle, dijabetičari koji nemaju nikakve promene na kontrole dolaze jedanput godišnje. Kad jednom ustanovimo promene kod njih, ti pregledi su češći i njihovu učestalost određujemo u zavisnosti od toga kakve su promene, u kojoj meri one ugrožavaju vid, koliko brzo se razvijaju i slično.

 Mi oftalmolozi u lečenju dijabetičara imamo više ciljeva. Naravno da je prvi i osnovni cilj poboljšanje i očuvanje vida, ali u jednom trenutku, kad vid ne možemo da spasemo, onda spasavamo oko kao organ i kao treće – staramo se da pacijent nema bolove. To su nivoi odnosno slojevi na kojima mi delujemo.