PANČEVAC: Istraživanja pokazuju da je dijabetes jedan od najčešćih uzroka problema s vidom, ali i slepila kod odraslih. Na koji način ova bolest nanosi štetu očima?        

DR BILjANA RAŠČANIN DRAGANIĆ: Šećerna bolest izaziva velike promene na svim krvnim sudovima, računajući i one na oku, a pre svega na očnom dnu. Upravo zbog toga najčešće u medical retina ambulante kako kod nas, tako i u svetu, dolaze pacijenti koji boluju od dijabetesa.

Da li to znači da svaki dijabetičar može da očekuje probleme s vidom?        

- Na svu sreću, nije tako. Nemaju svi dijabetičari problema s vidom, ali s trajanjem osnovne bolesti, pogotovo ako je ona neregulisana, kod određenog procenta ljudi javljaju se promene na očnom dnu. Stoga nikada ne može dovoljno da se naglasi preporuka da svaki dijabetičar, od trenutka kad sazna da ima oboljenje, kog god tipa ono bilo i koliko god blago bilo, treba da dolazi dva puta godišnje kod oftalmologa na pregled očnog dna.        

Da li određeni simptomi mogu upozoriti osobe obolele od dijabetesa da bi trebalo da posete oftalmologa?        

- Mogu, ali ono što je od krucijalne važnosti jeste da dijabetičari ne smeju da čekaju na simptome da bi otišli na pregled, budući da pojava tegoba znači da je bolest u poodmaklom stadijumu. Tada su i mogućnosti lečenja i postizanja dobrih rezultata znatno manje. Nažalost, ne postoji izlečenje kod promena na očnom dnu prouzrokovanih šećernom bolešću, ali svakako postoji lečenje i ono je daleko efikasnije kada je bolest u početnom stadijumu. Ako govorimo o simptomima, pacijenti pre svega primećuju smanjenje vida. Ono može biti postepeno, blago, a može biti i naglo i tada pacijenti dolaze bez odlaganja. Ipak, vrlo je važno naglasiti da se neretko dešava da kod pacijenata na pregledu budu otkrivene ozbiljne promene a da oni nisu prethodno imali nikakve simptome. Upravo zbog toga su redovni pregledi od neprocenjivog značaja.        

Kako izgleda pregled na koji dolaze dijabetičari?        

– Izgleda kao i svaki osnovni oftalmološki pregled. Najvažniji aparat koji koristimo u oftalmologiji je takozvani biomikroskop, odnosno mikroskop za posmatranje živih tkiva. Sam pregled očnog dna ne traje dugo – tek nekoliko minuta. Duže traje priprema, odnosno širenje zenica. Zanimljivo je da je očno dno jedino mesto u čovekovom organizmu gde su unutrašnji krvni sudovi vidljivi neinvazivnim pregledom. Upravo zbog toga nam često i kolege drugih specijalnosti šalju na taj pregled pacijente, koji, primera radi, imaju hipertenziju ili druge bolesti. Drugi jako važan pregled kod onih ljudi koji imaju bilo koji stepen promena ili pak kod onih gde nismo sasvim sigurni da li postoje neke nežne promene, jeste optička koherentna tomografija (OCT). U određenim slučajevima radi se i treći pregled, a to je angiografija očnog dna.        

Kako se leči dijabetesna retinopatija?        

– Lečenje podrazumeva ili laser fotokoagulaciju ili injekcije koje se daju direktno u oko. U najtežim slučajevima, kada dođe do nekih teških komplikacija, neophodna je hirurška intervencija. Laser fotokoagulacija predstavlja primenu laserske energije na očno dno, gde pravimo neku vrstu ožiljaka, kojima se usporava tok bolesti. U nekom manjem procentu ta intervencija dovodi i do povećanja vidne oštrine, ali kod većine pacijenata ipak samo usporava tok bolesti. Takvu intervenciju radimo i u očnoj bolnici „Sveti Vasilije Ostroški” u Pančevu. Oblik lečenja koji podrazumeva davanje injekcija u oko zapravo nije ni blizu strašan kao što zvuči. Ključni problem u dijabetesnoj retinopatiji je taj što, kao što smo već rekli, nema izlečenja, već se bolest samo drži pod kontrolom. To znači da lečenje traje do kraja života, s tim što je u nekim slučajevima, koji nisu tako malobrojni, uspeh lečenja tako dobar da su pacijenti „mirni” godinama, pa čak i decenijama. Zato i insistiramo na što ranijem otkrivanju promena i blagovremenom lečenju.        

Koje preglede i intervencije obavljate u Specijalnoj očnoj bolnici „Sveti Vasilije Ostroški” u Pančevu?        

– Bavim se nehirurškim oboljenjima mrežnjače, kao što je već pomenuta dijabetesna retinopatija. Ono što je najznačajnije u tom delu jeste laser očnog dna, takozvana laser fotokoagulacija. S druge strane, moji pacijenti su i oni sa ostalim vrstama vaskularnih oboljenja oka, poput infarkta oka, to jest zapušenja vena i arterija na očnom dnu i slično. Takođe, bolnica „Sveti Vasilije Ostroški” je adresa i za sve pacijente s degenerativnim oboljenjima oka, a to su pre svega senilna degeneracija žute mrlje i degenerativne promene na periferiji mrežnjače, posebno kod kratkovidih osoba, i druge.  Odvedite dete oftalmologu na vreme! 

Na pitanje s koliko godina treba započeti preventivne preglede kod oftalmologa, doktorka Raščanin Draganić savetuje sledeće:        

– Zdravlje očiju treba kontrolisati od najranijeg uzrasta. Svi mi se rađamo sa određenim potencijalom vida koji mora da se razvija već u ranom detinjstvu, najčešće do pete godine života. Ako postoji čak i neka banalna prepreka u tom periodu, vid se neće razviti. Zbog toga je zaista ekstremno važno da deca već sa dve-tri godine dođu na ozbiljan sistematski pregled kod oftalmologa, da bi se na vreme otkrile i lečile sve bolesti koje se eventualno uoče. 

Koliko često treba ići na očne preglede? 

- Pored detinjstva, drugi važan period tokom kojeg moramo da posvetimo posebnu pažnju svojim očima jeste onaj nakon četrdesete godine. Mi preporučujemo pacijentima da, kada primete da im trebaju prve naočare, a to je obično nakon četrdesete, zapravo obave celokupan oftalmološki pregled. Sa svakom decenijom života posle četrdesete raste učestalost različitih očnih oboljenja. Na primer, jedno od oboljenja koja pacijenti ne primete na vreme, a može im doneti mnogo problema, jeste povišen očni pritisak. Osobama koje nemaju nikakve tegobe posle četrdesete godine savetujemo preglede na dve godine, a posle pedesete jedanput godišnje. Onim pacijentima koji već imaju neka oboljenja, kao što su dijabetičari, ili onima koji, na primer, imaju veliku dioptriju, preporučujemo da uvek dolaze na pregled jednom godišnje, čak i ako nemaju nikakvih simptoma – ističe dr Biljana Raščanin Draganić.