PANČEVAC: Kada je vreme za prvi oftalmološki pregled deteta?

DR ZORAN KATNIĆ: – Ako se radi o prevremeno rođenom detetu, pregled se obavlja odmah po rođenju. U slučaju da postoji razrokost kod deteta, pregled je potrebno obaviti sa 6 meseci. Ako u porodici postoje neka očna oboljenja kao što su razrokost, slabovidost, kongenitalna katarakta i slično, pregled je potrebno obaviti sa navršenih godinu dana. U svim ostalim slučajevima dete treba dovesti oftalmologu na pregled oko četvrte godine i u šestoj godini, pred polazak u školu.

 Kako pripremiti dete za oftalmološki pregled?  

– Svaki odlazak kod lekara za dete predstavlja određeni stres, pa je tako i u ovom slučaju. Zato je uloga roditelja od presudnog značaja. Pregled kod oftalmologa proći će daleko lakše i lepše, ako dete blagovremeno, kroz razgovor primeren njegovom uzrastu, dobije sve informacije o tome šta ga u ordinaciji očnog lekara čeka. Savetujem roditeljima da objasne detetu da će na pregledu čitati brojeve i slova koji su prikazani na tabli ispred njega i da to nije ni bolno ni neprijatno. Postoje i testovi za ispitivanje vida prilagođeni mlađoj deci koja još nisu naučila slova i brojeve. Njihov vid se ispituje uz pomoć raznih tablica sa slikama i simbolima. Takođe, potrebno je objasniti detetu da doktor prilikom pregleda koristi različite aparate koji svetle, a koji ne nanose bol i da će mu ukapati neke kapi od kojih će mutno videti nekoliko sati. Na sistematskim pregledima predškolaca, određenom broju dece dijagnostikuje se slabovidost. 

Zašto dolazi do ovog problema?       

– Slabovidost, ambliopija ili lenjo oko je stanje u kome je smanjena oštrina vida, pri čemu ona ne može da se popravi nošenjem naočara ili kontaktnih sočiva. Statistike potvrđuju da je slabovidost prisutna kod 1-3% ukupne populacije. Nažalost, slabovidost se često prvi put otkrije tek po polasku u školu, kad je njeno lečenje mnogo teže nego u predškolskom periodu. Ukoliko se slabovidost otkrije posle osme godine života, mogućnosti za njeno lečenje su jako ograničene i retko daju značajnije rezultate. Upravo zbog toga je veoma bitno da roditelji odmah odvedu dete kod oftalmologa ako uoče bilo kakvu razrokost; ako primete da dete previše i prebrzo žmirka ili škilji naprežući se da izošti sliku, približava stolicu televizoru ili se previše naginje nad knjigom ili sveskom dok čita i piše ili ako se često sapliće, odnosno ako deluje da se teže snalazi u prostoru. 

Kako se leči slabovidost?       

– Lečenje slabovidosti počiva na dva principa. Prvi je uklanjanje uzroka koji je i doveo do tog stanja. To može podrazumevati lečenje razrokosti, određivanje naočara kako bi se korigovala dioptrija ili uklanjanje urođene katarakte. Drugi deo lečenja podrazumeva stimulisanje razvitka vida slabovidog oka. To se postiže okluzijom – zatvaranjem „boljeg“ oka specijalnim flasterom na određen broj sati tokom dana, kako bi se slabovido oko nateralo da preuzme funkciju. Na taj način, vremenom dolazi do popravljanja vida slabovidog oka. Treba istaći da je lečenje slabovidosti dugotrajan i mukotrpan proces, pogotovo za dete, tako da su upornost i strpljenje roditelja od presudne važnosti za uspeh u tom procesu. 

Šta je to razrokost i kako ona nastaje?       

 – Razrokost ili strabizam je stanje koje se odlikuje poremećajem okulomotorne ravnoteže, što znači da oči nemaju isti pravac pogleda pri posmatranju nekog predmeta. Jedno oko, ono koje fiksira posmatrani objekat, ima normalan položaj, dok je drugo oko okrenuto ili ka unutra, ka nosu, ili ka spolja. U prvom slučaju se radi o ezotropiji ili konvergentnoj razrokosti, a u drugom o egzotropiji ili divergentnoj razrokosti. Takođe, oko može da bude okrenuto i ka gore i u tom slučaju govorimo o hipertropiji. Strabizam ili razrokost u dečjem dobu može da dovede do slabovidosti. Strabizam je organski – fizički – poremećaj, dok je slabovidost u tom slučaju funkcionalna posledica. 

Ponekad roditelji imaju utisak da njihovo dete ima strabizam, ali se pregledom kod oftalmologa ispostavi da je to bila samo optička varka. O čemu se tu radi?        

– Pseudostrabizmi ili lažne razrokosti su veoma česta pojava u svakodnevnoj dečijoj oftalmološkoj praksi. Kod pseudoezotropije, odnosno lažnog utiska da oko skreće ka nosu, obično nas na taj utisak navode širok koren nosa ili naglašeni kožni nabori između očiju i nosa, uz mali razmak između očiju. Lažna razrokost, naravno, ne zahteva tretman. Rast deteta dovešće do formiranja korena nosa i utisak razrokosti će se smanjiti ili u potpunosti nestati. To, naravno, nipošto ne znači da svaku sumnju u razrokost deteta ne treba da proverite pregledom kod oftalmologa. 

Kako se leči strabizam?        

– Cilj lečenja razrokosti je postizanje što boljeg položaja očiju, što predstavlja preduslov za gledanje na oba oka – binokularni vid, naravno – pod uslovom da za to postoji određena osnova. Ovo je moguće postići uz pomoć naočara, prizmi, u nekim slučajevima i uz pomoć vežbi za poboljšanje dva oka i/ili operacijom na mišićima pokretačima očne jabučice. Uz postojanje razrokosti, veoma često nalazimo i postojanje slabovidosti, ptoze (spuštenog kapka) ili katarakte. Ova stanja je neophodno zbrinuti na najbolji mogući način pre operacije razrokosti.